Мирјана Божајковић, директорка школе је поздравила све присутне, указујући на најважније заслуге Светог Саве, наглашавајући изузетну важност образовања у данашњем времену.
Ана Вајагић, ученица IV1 је водила конферансу.
Присутнима се обратила и Весна Велемир, кума школе, која је одржала врло емотиван говор у којем је са поносом истакла да су обоје деце били ученици наше школе. И она се осврнула на значај образовања и васпитања.
Ксенија Велемиров, ученица II1 је прочитала Светосавску беседу у којој је говорила о Светом Сави као светитељу који је охристовио народ, наглашавајући да се сва дубина, величина и сјај нашег народа може изразити кроз личност овог светог човека, духовног заштитника и молитвеника свих Срба. О њему зато и певамо да је наставник, првопрестолник и учитељ пута који води у живот.
Најављујући ученичку представу, Ана Вајагић је истакла да је у нашем времену вредно помена само оно што је засновано на правди, на људскости, човекољубљу и богољубљу, а Свети Сава је симбол образовања, темељ наше просвете, културе и традиције.
Група ученика је затим извела кратку представу „Сан Светог Саве“ у којој је Свети Сава уснио страшан сан у којем је видео наше потомке Србе, који говоре туђим језиком и који се више не гледају у очи, него у „стакло које светли“. Након буђења, велики просветитељ је загледан у даљину, истакао да је језик тврђава једног народа и ако изгубимо своју реч, изгубићемо и земљу. Ко зна ко му је предак, знаће и ко ће му бити потомак! Лик Светог Саве је тумачио Дамјан Ћировић, ученик IV1, а лик пастира, Јован Кнежевић, ученик III1. Споредне ликове, модерне младиће и тинејџерке из садашњег времена дочарали су: Ђорђе Црњак, Немања Золарек, Данило Јањић и Кристина Томић, сви из III1 и Ксенија Велемиров из II1.
Градски хор „Звоно“ којим је дириговала наставница музичке културе Ђурђина Ристић, извео је и нумеру „Милешевка“, после које су присутни позвани на свечану закуску у зборницу.



























































































