Дневник Диане Будисављевић

Штампа
Погледали смо ...

  По препоруци Завода за унапређење образовања погледали смо историјски филм "Дневник Диане Будисављевић". Приказана је истинита прича о жени, Аустријанки удатој за угледног лекара, примаријуса, Србина у Загребу, која је спасила преко 10.000 малишана од сигурне смрти из злогласног логора НДХ за време Другог светског рата.

Dnevnik Diane Budisavljevic

  Диана Будисављевић уредно је водила картотеку деце, коју су јој комунисти након ослобођења, 1945. године одузели заувек, јер им није одговарало њено германско порекло. Њена унука, Дана Будисављевић је након Дианине смрти пронашла њен дневник писан пре 70 година и открила истину о својој баки, необично храброј и истрајној жени која није марила за свој живот у настојању да спаси животе деце српске националности. Режирала је овај филм који је премијерно приказан на Пулском филмском фестивалу, 18. јула 2019. где је освојио Златну арену као најбољи филм, награду публике, као и награде за монтажу, музику и најбољу режију.

   Продукцију су урадили Срби, Хрвати и Словенци. Осамдесетогодишњаци из садашњег времена међу којима су и : Живко, Милорад, Зорка и Нада одлазе на место логора и суочавају се са истином... Неки од њих не знају своје име, које су добили након рођења, ни ко су им родитељи, ни које им је место рођења.

  Филм је документарно- играни, сјајну глумачку екипу предводи Алма Прица којој је додељена главна улога и која је маестрално дочарала Дианин лик. Поред ње су допринели успеху филма: Игор Самобор, Мирјана Карановић, Тихомир Станић и Крешимир Микић.

  Стекли смо утисак да се оваквим филмом који је снимљен у Хрватској и који су ученици гледали са великом пажњом ишло за тим да се коначно покуша мало ублажити тај тако болни антагонизам између српског и хрватског народа... Ученици су врло емотивно и достојанствено реаговали на филм који је рађен у црно белој техници, а сцене играног и документарног се непрекидно преплићу, готово да се негде ни не примећује прелаз. Такође, филм одише неком тишином и смиреношћу, нема сцена насиља нити било чега што би будило позив на национализам и мржњу. То је изузетно добро када се узме у обзир да је обрађена тешка и болна тема.

  Ову пројекцију филма погледало је више од 80 ученика II и IV разреда и сви су се изјаснили да је филм ,, пун погодак" и да је јасно зашто је препоручен од стране Завода за унапређење образовања. Током пројекције филма у прелепо реновираној сали биоскопа у Културном центру је владала потпуна тишина. Ученици су ,,уронили" у филм и потпуно се препустили доживљају уметничког остварења.

  Филм су погледали и професори Татјана Божовић, Ана Николашевић, Јована Милићевић, Предраг Петровић и Радмила Ристић која је и организовала ову посету.